Flight (2012)

Za sve one koji su čekali Zemeckisov povratak, „Flight“ će biti prava poslatica. Ovo nije najbolji film kojeg je napravio, no zna kako pritisnuti sve prave gumbiće. Film je pravi dokaz da Denzel Washington može elevirati film sa relativno lošim scenarijem u nebesa, te mu je zasigurno bilo teško napraviti simpatičnog lika od Whipa Whitakera. Od prvog trenutka, redatelj Zemeckis i scenarist John Gatins prikazuju nam tko je zapravo glavni lik: loš otac, alkoholičar, te ovisnik o kokainu.

Nema tu ničega zbog čega bismo mu se divili, pa čak niti površinskog šarma, što je najbolje prikazano u scenama sa Washingtonom i Johnom Goodmanom. Iduće jutro, pijani Whip krene upravljati avionom kojeg zahvati oluja, te ga jedva uspije spasiti. No, ako novinari saznaju njegovu pravu narav, mogao bi završiti u zatvoru. No, priča krije i još pokoji zaplet, uključujući i romansu između Whipa i bivše ovisnice Nicole.

Kada se ovaj film bavi primarnom pričom, tada je stvarno drama visokog kalibra, no koncentriranje na lika poput Nicole kroz cijelu drugu polovinu filma je velika pogreška. Tematski, ona služi svrsi, no to je njen jedini razlog da bude u filmu. Ona nije lik, već samo simbol, i to nepotreban, s ozbirom da već postoji dovoljno konflikata. Film sadrži neke novitete, koje dosad nismo vidjeli od Zemeckisa, no njegov „blockbuster“ stil i dalje je tu.

Sekvenca nesreće aviona je uzbudljiva, te napeta sama za sebe. Svaki precizni kadar i vrisak putnika gradi napetost. Ostatak filma nema toliko „popcorn“ scena, no kada ton filma to dozvoljava, Zemeckis se zabavlja sa Whipperom, kamerama i pokojim humorističnim trenutkom.

Na kraju filma postaje jasno da je Zemeckis iskoristio sav svoj arsenal kako bi pobudio osjećaje u gledateljima, a njegovo briljantno režiranje uspijeva nadmašiti lošu skriptu, te je ovaj film u konačnici zabavan za gledatelje i emocionalno bogat.